Skače poznata valuta: Zameniće dolar?

Švajcarski franak je definitivno imao koristi od toga, jer se generalno smatra sigurnim utočištem u vremenima makroekonomske ili geopolitičke nesigurnosti. Švajcarska valuta je porasla za deset odsto u odnosu na američki dolar od početka godine – ali unutar Švajcarske, rastuća potražnja za frankom stvara izazove za kreatore politike, piše SEEbiz.

Švajcarski franak je poslednji put trgovan 0,2 odsto više u odnosu na američki dolar, pri čemu je jedan dolar vredeo oko 0,82 švajcarska franka. Švajcarska valuta, koja je ranije bila nepromenjena, oporavila se nakon što su podaci ADP-a pokazali da je zapošljavanje u privatnom sektoru SAD usporeno na dvogodišnji minimum prošlog meseca.

Snažan franak vrši deflatorni pritisak na Švajcarsku. Kako valuta raste, uvoz – koji igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje – postaje jeftiniji.

Za neke zemlje, ovaj efekat bi mogao biti dobrodošlo olakšanje od inflacije. Ali dok mnoga razvijena tržišta, poput SAD i Velike Britanije, i dalje rade na smanjenju inflacije na svoje ciljeve od dva odsto, Švajcarska se suočava sa suprotnim problemom: cene previše padaju.

Švajcarska inflacija je postala negativna u maju, a indeks potrošačkih cena u zemlji je pao za 0,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Cena uvezene robe je značajno pala, za 2,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, nakon što je ostala nepromenjena prethodnog meseca.

Šarlot de Monpelje (Charlotte de Montpellier), viši ekonomista za Francusku i Švajcarsku u ING-u (Internationale Nederlanden Group), istakla je ulogu koju je aprecijacija valute igrala u inflacionoj slici zemlje.

• Uskoro konačna odluka: Nova valuta
• Rublja "ubila" dolar
• Ova valuta osvaja tržište? Najveća vrednost

"Najnoviji pad je u velikoj meri vođen spoljnim faktorima", rekla je u napomeni.

"Snažan švajcarski franak je značajno smanjio cenu uvezene robe… S obzirom da uvoz čini 23 odsto korpe CPI-ja (Consumer Price Index), ovo ima značajan uticaj na ukupnu inflaciju u Švajcarskoj."

Majski podaci označili su prvi povratak Švajcarske deflaciji od pandemije. Ovo bi moglo da podstakne Švajcarsku nacionalnu banku da koristi dve ključne politike koje su prethodno sprovedene kako bi se rešilo ono što je De Monpelje nazvala "permanentnom glavoboljom" za centralnu banku.

Švajcarska nacionalna banka okončala je sedmogodišnji period negativnih kamatnih stopa 2022. godine — nepopularnu politiku među štedišama i zajmodavcima jer ona briše prinose štednje i smanjuje marže i profitabilnost banaka.

Na svom poslednjem sastanku u martu, centralna banka je smanjila ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 0,25 odsto.

Nakon što su ove nedelje objavljeni podaci o inflaciji, očekuje se da će Švajcarska nacionalna banka "nastojati da se bori protiv aprecijacije švajcarskog franka oružjem koje joj je na raspolaganju", rekla je De Monpelje.

ING očekuje da Švajcarska nacionalna banka smanji svoju ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na sledećem sastanku kasnije ovog meseca — a De Monpelje je rekla da će verovatno uslediti dalja smanjenja.

"Na osnovu trenutnih podataka, povratak na negativne kamatne stope pre kraja godine deluje sve verovatnije", rekla je ona.

"Naš osnovni scenario uključuje drugo smanjenje od 25 baznih poena u septembru, što bi referentnu stopu spustilo na -0,25 odsto. Iako bi Švajcarska naronda banka radije izbegla veća smanjenja, smanjenje od 50 baznih poena u junu se ne može isključiti."

Još jedan alat koji je Švakcarska narodna banka ranije koristila za hlađenje švajcarskog franka je intervencija na deviznom tržištu prodajom franaka i kupovinom stranih valuta.

Međutim, sa povratkom američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, ova strategija sada dolazi sa političkim izazovima.

Još 2020. godine, Ministarstvo finansija SAD, pod prvom Trampovom administracijom, nazvalo je Švajcarsku manipulatorom valutama, optužujući je da namerno devalvira švajcarski franak u odnosu na dolar. Švajcarska nacionalna banka je tada negirala te optužbe.

Trampova kompletna lista takozvanih recipročnih tarifa navodi da se "manipulacija valutama i trgovinske barijere" uzimaju u obzir prilikom izračunavanja nameta koje su pojedinačne zemlje uvele Sjedinjenim Američkim Državama. Administracija je saopštila da je izračunala da je Švajcarska – koja je prošle godine ukinula sve industrijske tarife – naplatila SAD tarife od 61 odsto i da će stoga uvesti nove tarife od 31 odsto na švajcarsku robu.

Iako je De Monpelje iz ING-a priznala da svaka moguća devizna intervencija Švajvarske narodne banke rizikuje da "izazove gnev američke administracije", ona je tvrdila da je verovatno da će centralna banka intervenisati na tržištima u narednim mesecima.