Nemac bez domovine: 150 godina od rođenja Tomasa Mana

Kod nemačkog pisca Tomasa Mana (1875&ndash;1955) život i pisanje bili su neraskidivo povezani. Iako njegova slava pre svega počiva na književnom delu &ndash; napisao je velika dela poput romana &bdquo;Budenbrokovi&ldquo;, za koji je 1929. dobio Nobelovu nagradu za književnost, zatim &bdquo;Čarobni breg&ldquo; i &bdquo;Doktor Faust&ldquo; &ndash; veliki značaj imalo je i njegovo političko angažovanje.&Scaron;kolski dani: nemački mu nije bio jača stranaNi&scaron;ta od svega toga nije se moglo naslutiti 6. juna 1875. kada je Tomas Man rođen u Libeku, kao drugi sin u bogatoj i uglednoj porodici trgovca Hajnriha (protestant) i Julije (katolikinje rođene u Brazilu). Velika porodica sa trojicom sinova i dve ćerke vodila je lep, bezbrižan život.Budući veliki književnik vi&scaron;e puta je ponavljao razred, a iz nemačkog jezika nikada nije uspeo da dobije vi&scaron;e od trojke. Gimnaziju nije zavr&scaron;io.Ipak, jo&scaron; kao đak pisao je prve prozne sastave. Poput četiri godine starijeg brata Hajnriha, i njega je obuzela strast za književno&scaron;ću. Njihov otac time nije bio ni malo odu&scaron;evljen i verovatno je zbog toga testamentom naložio da se, posle njegove smrti, firma proda kako bi porodica mogla da živi od kamata.Tako je i učinjeno 1891. kada je otac umro. Porodica se seli u Minhen, a staratelj nalaže 16-godi&scaron;njem Tomasu Manu da ide na obuku u jedno osiguravajuće dru&scaron;tvo.Njegov prvi objavljeni književni tekst, novela &bdquo;Pad&ldquo;, o lo&scaron;em položaju žena u dru&scaron;tvu, pojavio se 1894. Zbog uspeha tog prvenca napu&scaron;ta posao u osiguravajućem dru&scaron;tvu i odlazi da slu&scaron;a predavanja na univerzitetu, kako bi se pripremio za novinarsku karijeru.Kada je napunio 21 godinu, stekao je pravo na apanažu od nasledstva i odlučio da živi kao slobodan pisac.Kapitalna dela i ženidba sa KatjomSa bratom Hajnrihom 1898. odlazi na dve godine u Italiju. Tamo pi&scaron;e roman &bdquo;Budenbrokovi&ldquo; (1901) o propasti jedne imućne trgovačke porodice, inspirisan istorijom sopstvene porodice. Književna kritika je bila odu&scaron;evljena romanom, koji je prvobitno zami&scaron;ljen kao zajedničko delo braće. Tomas Man od tada, sa 26 godina, samostalno zarađuje za život.Slede nova dela, najpre zbirka novela &bdquo;Tristan&ldquo; (1903), u kojoj se nalazi i priča &bdquo;Toni Kreger&ldquo;, o suprotnosti između umetnika i građanina, ljudskog duha i života u dru&scaron;tvu.Tomas Man 1904. upoznaje Katju Pringshajm, lepu ćerku ugledne i imućne minhenske porodice intelektualaca. Trudio se da je osvoji &ndash; mada je do tada u svojim pismima i dnevnicima, koji su po njegovoj želji objavljeni 20 godina posle njegove smrti, ispoljavao samo očaranost mladićima i svoje homoerotske sanjarije. Svoju homoseksualnost nije živeo, sve je ostalo platonski.U želji da vodi život u skladu sa dru&scaron;tvenim normama, Tomas Man se 1905. ženi Katjom. Par dobija &scaron;estoro dece.Čuveno delo &quot;Smrt u Veneciji&quot; objavljuje 1912.Iste godine lekari su kod Katje posumnjali na tuberkulozu, &scaron;to je zahtevalo duži boravak u sanatorijumu u Davosu. Prilikom poseta, Tomas je bio fasciniran atmosferom sanatorijuma i Katjinim opisima ljudi koji su tamo boravili. Ti utisci poslužili su mu kao inspiracija za roman &bdquo;Čarobni breg&ldquo;, koji je započeo 1913, ali ga je kasnije dovr&scaron;io i objavio tek 1924.Prvi svetski rat, razdor između braće, Nobelova nagradaPočinje Prvi svetski rat. Braća Tomas i Hajnrih, koji je u međuvremenu takođe postao uspe&scaron;an pisac, već su godinama bili u nekoj vrsti sukoba, ali on je eskalirao zbog stava o ratu: Hajnrih objavljuje antiratni pamflet &bdquo;Zola&ldquo;, dok Tomas zastupa suprotan stav i četiri godine kasnije u eseju &bdquo;Razmi&scaron;ljanja jednog nepolitičnog čoveka&ldquo; (1918) obja&scaron;njava za&scaron;to &ndash; brani monarhiju i ratnu politiku Nemačke.Nemačka je izgubila rat, a 1919, sa Vajmarskom republikom, u zemlju je stigla demokratija. Tomas Man tek 1922. menja stav i miri se sa bratom: u jednom govoru javno se izja&scaron;njava kao pristalica vajmarske demokratije.Za roman &bdquo;Budenbrokovi&ldquo; Tomas Man 1929. dobija Nobelovu nagradu za književnost. Jedino je razočaran &scaron;to žiri u obrazloženju ne pominje njegov &bdquo;Čarobni breg&ldquo;.To je ogroman uspeh za pisca i veliki trenutak za nemačku književnost, koja tako stupa na svetsku scenu.Nacisti dolaze na vlast, odlazak u &Scaron;vajcarskuMnogo pre izbijanja Drugog svetskog rata, Tomas Man je naslućivao nadolazeću opasnost. Jasno se izja&scaron;njava protiv sve jačih nacionalsocijalista i već 1930. drži vatreni govor protiv nacista, podržavajući socijaldemokratiju.Te iste godine objavljuje roman &bdquo;Mario i čarobnjak&ldquo;.Februara 1933. godine &ndash; desetak dana nakon &scaron;to je Hitler postao kancelar &ndash; Tomas Man kreće na putovanje po Evropi i drži predavanja. Ali se ne vraća u Nemačku. Nastanjuje se u &Scaron;vajcarskoj.Izlazi prvi tom tetralogije &bdquo;Josif i njegova braća&ldquo;, u kojoj Man opisuje biblijskog Josifa.Ono &scaron;to se de&scaron;ava u Nemačkoj isprva ne komentari&scaron;e &ndash; sve do 1936, kada objavljuje pismo u listu &bdquo;Noje cirher cajtung&ldquo; u kojem o&scaron;tro kritikuje politiku nacističke Nemačke.Na odgovor iz Berlina nije morao dugo da čeka: oduzima mu se nemačko državljanstvo, a poni&scaron;tava se i počasni doktorat Univerziteta u Bonu. Nacisti su mu već bili ukinuli svako javno priznanje, a kasnije oduzeli i deo imovine.dpaEgzil u Sjedinjenim Američkim DržavamaManovi su potom definitivno okrenuli leđa Nemačkoj pa se 1938. sele u SAD. Man prihvata mesto gostujućeg profesora na univerzitetu u Prinstonu.Kada ga po dolasku jedan novinar upita da li egzil doživljava kao teret, Tomas Man odgovara: &bdquo;Te&scaron;ko je podneti. Ali ono &scaron;to to čini podno&scaron;ljivijim jeste svest o otrovanoj atmosferi u Nemačkoj. To olak&scaron;ava jer zapravo nije nikakav gubitak. Gde sam ja, tamo je Nemačka. Nemačku kulturu nosim u sebi. U kontaktu sam sa svetom i smatram da nisam pali čovek.&ldquo;Roman &bdquo;Lota u Vajmaru&ldquo; objavljuje 1939.Od 1940. Tomas Man poziva Nemce na otpor. Jednom mesečno drži govore na radiju - BBC preko dugih talasa prenosi ih u domovinu &ndash; zaobilazeći nemačku cenzuru. U vi&scaron;e od 60 emisija obraća se savesti svojih sunarodnika, ne zaobilazeći ni masovna ubistva Jevreja.Američko državljanstvo dobija 1944.Posle rata: Nemci mu ne opra&scaron;tajuKada je rat konačno zavr&scaron;en, 1945. objavljuje javno pismo pod naslovom &bdquo;Za&scaron;to se ne vraćam u Nemačku&ldquo;. U njemu progla&scaron;ava sve Nemce odgovornima za zločine nacističkog doba. Kritičari mu osporavaju pravo da iz egzila sudi o životu pod Hitlerom. Nerazumevanje izaziva i rečenica kojom komentari&scaron;e bombardovanje nemačkih gradova: &bdquo;Sve mora da se plati.&ldquo;Čak i književno, Tomas Man tada izaziva polemike. U romanu &bdquo;Doktor Faust&ldquo; (1947) pripoveda o paktu kompozitora Adrijana Leverkina s đavolom. To je Manovo obračunavanje sa dru&scaron;tvenim prilikama koje su omogućile uspon nacizma.Posleratnu Nemačku prvi put je posetio 1949. povodom 200 godina od rođenja Getea.Povratak u &Scaron;vajcarsku i smrtNi u SAD stvari mu vi&scaron;e ne idu glatko. U antikomunističkom posleratnom okruženju, i nakon &scaron;to ga je jedan kalifornijski kongresmen pred Kongresom optužio da je &bdquo;simpatizer komunizma&ldquo;, Tomas Man se 1952. seli u &Scaron;vajcarsku, nadomak Ciriha. Ne privlači ga nijedna od dve tada&scaron;nje nemačke države.Tomas Man 1954. zavr&scaron;ava prvi deo romana &bdquo;Ispovesti varalice Feliksa Krula&ldquo;, koji ostaje fragmentaran.Umro je 12. avgusta 1955. u bolnici u Cirihu, sa 80 godina.Nasleđe - dela i decaSvojom književno&scaron;ću, ali i beskompromisnim otporom prema nacistima Tomas Man je ostavio snažan trag, nasleđe koje ostaje. Iza njega je ostala i velika kosmopolitska porodica, politički angažovana i veoma povezana sa kulturnim životom Evrope i Amerike.Najstarija ćerka, Erika Man (1905&ndash;1969) poznata glumica, spisateljica i politička aktivistkinja. Emigrirala je iz Nemačke jo&scaron; pre roditelja, a kasnije je i sama bila vrlo angažovana u antifa&scaron;ističkoj borbi. Bila je posebno bliska sa ocem. Ostala je u SAD i radila kao novinarka.Klaus Man (1906&ndash;1949) je bio poznat pisac (autor romana &bdquo;Mefisto&ldquo;) i otvoreno homoseksualan, izuzetno angažovan protiv nacizma. I on je ranije emigrirao, a potom se pridružio porodici u SAD, gde je radio kao ratni dopisnik za američku vojsku. Patio je od depresije i umro je od prevelike doze tableta 1949. u francuskom Kanu.Golo Man (1909&ndash;1994) je bio istoričar i esejista, politički konzervativniji od ostatka porodice. Predavao je na raznim univerzitetima.Monika Man (1910&ndash;1992) je pisala prozu, eseje i memoare. Živela je neko vreme i u SAD, ali se kasnije vratila u Evropu i živela u Italiji.Elizabet Man Borgeze (1918&ndash;2002) bila je poznata naučnica i aktivistkinja za za&scaron;titu mora. Živela je u Kanadi, gde je radila kao univerzitetska profesorka.Mihael Man (1919&ndash;1977) bio je violinista, a kasnije i univerzitetski profesor germanistike. Bolovao od depresije i izvr&scaron;io samoubistvo 1977.

Nemac bez domovine: 150 godina od rođenja Tomasa Mana

1 Komentari