Uvođenje digitalnog evra koštaće znatno više od prvih prognoza

Studija, koju su od PWC naručile Asocijacije evropskog kreditnog sektora (ECSAs), pokazuje da bi za 19 analiziranih monetarnih institucija tro&scaron;kovi prilagođavanja iznosili vi&scaron;e od dve milijarde evra.Kada se dobijeni iznos iz studije preslika na celokupnu zonu, ukupni tro&scaron;kovi bi u zavisnosti od mogućih scenarija iznosili između 18 i 30 milijardi evra.PWC je identifikovao nekoliko oblasti u kojima bi bila potrebna najveća ulaganja.To su prilagođavanje mobilnih bankarskih aplikacija, platformi za bankarstvo preko interneta, fizičkih platnih kartica, terminala za plaćanje u prodajnim objektima i prilagođavanje bankomata. U istraživanju se procenjuje da bi sama adaptacija bankomata banke u proseku ko&scaron;atala po devet miliona evra.Uz to, kako se nagla&scaron;ava, uvođenje digitalnog evra bi moglo godi&scaron;nje da veže gotovo polovinu raspoloživih zaposlenih stručnjaka, &scaron;to bi blokiralo inovacije u platnom prometu.Monetarne vlasti evrozone već godinama rade na digitalnoj verziji jedinstvene evropske valute. On bi bio elektronsko sredstvo plaćanja kao digitalna verzija novčanica i kovanica i bio bi bi dostupan, i važio u svim članicama evrozone. U 13 od 20 članica zone evra građani su za elektronska plaćanja upućeni na platne kartice inostranih privatnih kompanija. Evropska centralna banka želi da parira privatnim ponuđačima elektronskih platnih usluga, u prvom redu američkim firmama kao &scaron;to su PayPal, Mastercard i Visa koje trenutno dominiraju na evropskom trži&scaron;tu, i da uspostavi strate&scaron;ku autonomiju EU u platnom prometu.Plaćanje digitalnim evrom iz e-novčanika bilo bi moguće u prodavnici, na internetu, kao i preko pametnog telefona ili kartice, online i offline. Digitalni evro bi, kako je zami&scaron;ljeno unapredio i za&scaron;titu podataka, po&scaron;to ECB ne bi nadzirala lične podatke prilikom elektronskog plaćanja.Međutim, u bankarskom sektoru u evrozoni vlada veliko podozrenje prema digitalizaciji evra i strahuje se od ozbiljnih rizika, pi&scaron;e mediji. Skeptici postavljaju i pitanje dodatnih koristi koje bi to donelo u odnosu na postojeće načine plaćanja.Prema pisanju medija, banke i &scaron;tedionice strahuju da bi građani u kriznim vremenima svoje depozite mogli masovno da pretvaraju u digitalni evro, &scaron;to bi ugrozilo likvidnost poslovnih banaka. Zbog tog se raspravlja i o mogućnosti uvođenja gornjih granica za deponovanje digitalnog evra.Projekat digitalnog evra jo&scaron; je u pripremnoj fazi koja je počela u novembru 2023. godine i treba da bude okončana ove godine. Odluku o eventualnom uvođenju Savet guvernera ECB doneće najranije 2026. godine.

Uvođenje digitalnog evra koštaće znatno više od prvih prognoza

1 Komentari